Novosadska Sinagoga danas služi uglavnom kao koncertna dvorana, a nekada su se oko nje okupljale hiljade članova jevrejske zajednice koja je u Novom Sadu prisutna od nastanka grada.
Kombinujući tradiciju i savremeni pristup, Galerija Matice srpske uspeva da ostane privlačno mesto za sve Novosađane, bez obzira na godine, ali i da privuče turiste zainteresovane za umetnost zemlje koju posećuju.
Nebojša Ćato aktivni je učesnik novosadske rok scene, a svirao je u više gradskih bendova. O svom muzičkom proputovanju, ali i novosadskoj sceni, Ćato govori za 021.rs u okviru "Novosadske kulture sećanja".
Frontmen novosadskog sastava Proleće Nebojša Reljin Feki govori za 021.rs, u okviru "Novosadske kulture sećanja", o svom bendu, gradskoj sceni, muzici i nekom drugačijem Novom Sadu.
Trenutno u Novom Sadu ima više od 30.000 aktivnih biciklista, a Novi Sad je bio i pobednik na svetskom takmičenju gradova u kojima ima najviše ljudi koji i zimi idu biciklom na posao i u školu.
Do 29. godine Novosađanin Aleksandar Radukin, kako sam kaže, nije potrčao ni za autobusom. Danas, u 38. godini svako jutro se budi sa Novim Sadom trčeći bar dva sata, od zore, pa do ranog prepodneva kada Novosađani kreću na posao.
Novosađani često umeju da se pohvale da im je sugrađanin bio veliki načnik Albert Ajnštajn i da je, uz to, "novosadski zet", s obzirom na to da je bio oženjen matematičarkom Milevom Marić.
Tradicionalna vojvođanska kuhinja je, uprkos brzom tempu života i inostranoj ponudi, uspela da ostane omiljena među Novosađanima i turistima u Novom Sadu.
Učili su ga njegovi da se uvek uzda u sebe, sam je naučio da svet ne staje između dve seoske table, da izvan njih postoji svet koji, ako si hrabar, vredi upoznati. Kad ga upoznaš najbolje ga je poezijom shvatiti i to ljubavnom. Evo priče o Ristu Nestoroviću, jednom neobičnom-običnom čoveku u kojem se ukrštaju svi ovozemaljski nemiri kojima su verse bez nota postale sigurna kuća.
Sredinom sedamdesetih godina novosadski autori krenuli su u veliko osvajanje jugoslovenske strip scene. Samo deceniju kasnije, bez Novosađana nije bilo moguće zamisliti bilo koje domaće strip izdanje.
Ovo je priča o čoveku, i dalje srećom živom i zdravom, koga je Novi Sad zgotivio zahvaljujući kultnom mestu koje je devedesetih napravio u ajnfortu Futoške 19. Tamo smo listali "Slobodnu Dalmaciju", slušali "Majke", srodili se sa zajebancijama Dežulovića i Lucića, cerekali urnebesju Ante Tomića, padali ničice pred "Dorinim dnevnikom" Đermana Senjanovića, prvi put čuli za Vedranu Rudan, upoznali Mileta Kekina...
Gotovo svaki stariji Novosađanin voli danas da se pohvali da je poznavao Miroslava Miku Antića ili još više da kaže da je sedeo sa njim u nekoj kafani i pio.
U nedelji kada Novi Sad slavi 76 godina od oslobođenja od fašizma, za 021 govore istoričari, svedoci i učesnici borbi koje su se odvijale pre, za vreme i nakon oslobođenja grada i zemlje. Ljudi koje nesumnjivo treba pamtiti kao heroje, svedoče o tome kako su, iako veoma mladi, rizikovali svoje živote i učestvovali u oslobađanju vojvođanskih, odnosno jugoslovenskih sela i gradova.
U nedelji kada Novi Sad slavi 76 godina od oslobođenja od fašizma, za 021 govore istoričari, svedoci i učesnici borbi koje su se odvijale pre, za vreme i nakon oslobođenja grada i zemlje. Ljudi koje nesumnjivo treba pamtiti kao heroje, svedoče o tome kako su, iako veoma mladi, rizikovali svoje živote i učestvovali u oslobađanju vojvođanskih, odnosno jugoslovenskih sela i gradova.
Na centralnom trgu u Novom Sadu, Trgu slobode, već 81 godinu nalazi se spomenik jednom od najvažnijih pripadnika srpskog naroda u Vojvodini i Novom Sadu - Svetozaru Miletiću.
Iako kroz Dunavski park u centru Novog Sada prođe veliki broj prolaznika i posetilaca, ova zelena oaza i dalje krije poneku tajnu, koja je nepoznata većini građana.